Ознаке географског порекла

Име порекла је географски назив земље, региона или локалитета који служи да означи производ који одатле потиче, чији су квалитет и посебна својства искључиво или битно условљена географском средином, која обухвата природне и људске факторе и чија се производња, прерада и припрема у целини одвијају на одређеном ограниченом подручју. На пример, „Лесковачки домаћи ајвар”. Производ је ајвар, а име његовог порекла је „Лесковачки домаћи ајвар”.

Географска ознака је ознака која идентификује одређену робу као робу пореклом са територије одређене земље, региона или локалитета са те територије, где се одређени квалитет, репутација или друге карактеристике робе суштински могу приписати њеном географском пореклу. На пример, географска ознака заштићена на територији Републике Србије је „Вода Врњци”, а односи се на робу: минерална вода, чије извориште је у Врњачкој бањи.

Најважнији критеријум разликовања између имена порекла и географске ознаке је у томе да ли се све фазе у поступку производње одвијају на уском ограниченом подручју као што је то случај са именом порекла или само она фаза која даје производу репутацију (посебна својства и квалитет).

Заштита производа или услуга ознакама географског порекла је вишеструко корисна јер представља искључиво имовинско право које овлашћује свог носиоца да другоме забрани коришћење заштићене ознаке у привредном промету, као и значајно маркетиншко средство које овлашћеном кориснику гарантује предност у односу на конкуренцију на тржишту, пошто гарантује контролисан и посебан квалитет производа и његово порекло.

Поједини производи представљају део традиције и националног идентитета,  оно по чему су један народ односно држава препознатљиви у свету. Држава постаје синоним за неки производ и по њему се препознаје,  као на пример Француска по винима и сиревима,  Белгија по пиву и чоколадама, Швајцарска по сатовима, Италија по ципелама и спортским аутомобилима. Србија је препознатљива по Хомољском меду, Лесковачком ајвару, Шљивовици, Сирогојно џемперима, Пиротском ћилиму, Злакуској грнчарији, Ариљској малини, али и по другим производима.

Производ заштићен ознаком географског порекла не може да постане генеричан назив за одређену врсту производа односно да га у промету користе сви произвођачи чак и они који производе ван одређеног географског подручја по коме је производ добио назив.

Заштићеним ознакама географског порекла се штите и потрошачи јер купују оригиналан производ гарантованог и контролисаног квалитета.

Поред тога, ознаке географског порекла стварају додатну вредност, доприносе привредном развоју земље, конкурентности малих и средњих предузећа, промовишу туристичку понуду, омогућавају директно и индиректно већу запосленост становништва, доприносе равномернијем регионалном и руралном развоју, спречавају миграције становништва, омогућавају заштиту традиционалних знања.

Заштита ознаке географског порекла се остварује у две фазе, у првој се региструје ознака географског порекла (име порекла или географска ознака), а у другој фази се врши признање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла.

Ко може да поднесе пријаву за регистровање ознаке географског порекла?

Домаћа физичка или правна лица која на одређеном географском подручју производе производе који се означавају називом тог географског подручја, односно удружења наведених лица, привредне коморе, удружења потрошача и државни органи заинтересовани за заштиту имена порекла, односно географске ознаке у оквиру својих активности, страна физичка или правна лица, односно страна удружења, ако је име порекла, односно географска ознака призната у земљи порекла, када то произлази из међународних уговора.

Које услове један производ мора да испуни да би био заштићен?

Да би одређени производ могао да буде означен именом порекла, потребно је да постоји јасна веза између његових особина и његовог географског порекла. Особине датог производа, морају да буду искључиво или битно условљене његовим географским пореклом. Поред тога, потребно је да се све његове производне фазе – припрема, прерада и производња – одвијају на датом географском подручју.

Географском ознаком се обележава роба пореклом са територије одређене земље, региона или локалитета, где се одређени квалитет, репутација или друге карактеристике робе суштински могу приписати њеном географском пореклу. Производња и/или прерада и/или припрема те робе мора да се одвија одређеном ограниченом подручју.

Како се покреће поступак заштите?

Подношењем пријаве за регистровање ознаке географског порекла Заводу за интелектуалну својину, односно пријавом за признавање статуса овлашћеног корисника имена порекла, односно географске ознаке.

Пријава се може поднети поштанским путем, електронски или непосредно у писарници Завода. Пријава се не може поднети факсом.

Пријава може да се односи само на једну ознаку или име географског подручја и само на једну врсту производа.

Који су делови пријаве за регистровање ознаке географског порекла?

Уредна пријава треба да садржи:

а) захтев за регистровање имена порекла, односно географске ознаке;
б) опис географског подручја;
в) податке о специфичним карактеристикама производа.

Захтев за регистровање имена порекла, односно географске ознаке садржи: податке о подносиоцу пријаве; географски назив који се штити; врсту производа који се обележава одређеним географским називом; географски назив подручја или места из кога потиче производ који се обележава одређеним географским називом; назив сертификационог тела које врши контролу квалитета и посебних својстава производа; потпис подносиоца пријаве; доказ о плаћеној прописаној такси.

Ако пријаву подноси страно физичко или правно лице, односно страно удружење, захтев треба да садржи и јавну исправу коју издаје надлежни орган у држави порекла којом се потврђује да је име порекла, односно географска ознака призната у држави порекла.

Опис географског подручја садржи податке о географском подручју са кога потиче производ и обухвата ближе одређење граница тог подручја, географску мапу тог подручја и податке о географским и људским факторима који проузрокују специфичне карактеристике, квалитет или репутацију производа у питању. Граница географског подручја одређује се прецизним навођењем насеља и природних географских објеката (планине, планински венци, реке, висоравни и сл.) које омогућава да се дато подручје разграничи од других подручја.

Подаци о специфичним карактеристикама производа, ако је у питању пријава имена порекла, подносе се у виду елабората који садржи:

1) податке о подносиоцу пријаве имена порекла и лицу овлашћеном да га представља;
2) географски назив који се штити;
3) податке о устаљеном начину и поступку производње производа;
4) податке о посебним својствима и квалитету производа;
5) податке о узрочној вези између посебних својстава и квалитета производа и описаног географског подручја, као и доказ да производ потиче са описаног географског подручја
6) податке којима се доказује да производ потиче са назначеног географског подручја;
7) доказ о извршеној контроли сировина у смислу члана 7. Закона о ознакама географског порекла;
8) одредбе о начину обележавања производа;
9) податке о количини производа која се произведе у току једне године.

Саставни део елабората је доказ о извршеној контроли квалитета и посебних својстава производа.

Подаци о специфичним карактеристикама производа ако је у питању пријава географске ознаке, подносе се у виду спецификације која садржи:

1) податке о подносиоцу пријаве географске ознаке и лицу овлашћеном да га представља;
2) ознаку која се штити;
3) опис начина производње производа;
4) податке о квалитету или посебним својствима производа, или податке о стеченој репутацији;
5) податке о узрочној вези између квалитета, или репутације, или других посебних својстава производа и описаног географског подручја, као и доказ да производ потиче са описаног географског подручја;
6) податке којима се доказује да производ потиче са назначеног географског подручја;
7) одредбе о начину обележавања производа.

Ако се специфичне карактеристике производа односе на квалитет или посебна својства производа, саставни део спецификације је и доказ о извршеној контроли квалитета, односно посебних својстава тог производа.

Који су делови пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла?

Уредна пријава треба да садржи:

a) захтев за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла;
б) доказ о обављању одређене делатности на одређеном географском подручју;
в) доказ о извршеној контроли квалитета и посебних својстава производа од стране сертификационог тела наведеног у пријави за признавање имена порекла, односно географске ознаке.

Захтев за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла садржи: податке о подносиоцу пријаве; географски назив који се штити ознаком географског порекла; врсту производа који се обележава ознаком географског порекла; назив подручја или места одакле производ потиче; начин обележавања производа; изглед географске ознаке или имена порекла; назначење специфичних карактеристика производа; назначење да ли се пријава за признање статуса овлашћеног корисника односи на име порекла или на географску ознаку; назив сертификационог тела које врши контролу квалитета и посебних својстава производа; потпис подносиоца пријаве; доказ о плаћеној прописаној такси.

Доказом о извршеној контроли квалитета и посебних својстава производа, сматраће се сертификат о извршеној контроли квалитета и посебних својстава производа, издат од стране сертификационог тела, који не сме бити старији од три месеца.

Како тече поступак испитивања пријаве ознаке географског порекла?

Пошто подносилац поднесе пријаву за регистровање ознаке географског порекла, испитаће се да ли таква пријава садржи све битне елементе пријаве као што су захтев за регистровање, опис географског подручја и податке о специфичним карактеристикама производа. Ако неки од елемената пријаве недостаје, пријава неће бити уписана у Регистар пријава за признавање ознака географског порекла. Уколико пријава садржи све битне елементе, биће уписана у Регистар пријава, где јој се додељује Г-број, уз навођење датума подношења. Након тога, пријава којој је додељен Г-број, доставља се на испитивање у Групу за дизајн и ознаке географског порекла.

Ако се покаже да пријава није уредна, Завод ће позвати подносиоца пријаве резултатом испитивања да пријаву у одређеном року уреди (рок од месец дана). Разлози неуредности пријаве најчешће се односе на недостатке садржине елабората, односно спецификације. Уколико подносилац пријаве у остављеном року не уреди пријаву како му је Завод предложио, његова пријава ће бити одбачена. Уколико подносилац пријаве у остављеном року уреди пријаву онако како му је Завод предложио, Завод ће прећи на испитивање узрочне везе између одређених квалитативних својстава робе или услуге и географског локалитета са којег она потиче.

Ако Завод или орган државне управе надлежан за област у оквиру које су производи, односно услуге који се штите именом порекла, односно географском ознаком чије мишљење је Завод дужан да прибави, утврде да постоје разлози због којих пријава не испуњава услове за признање ознаке географског порекла, писменим путем ће обавестити подносиоца пријаве о разлозима због којих се право ознаке географског порекла не може признати и оставиће му примерен рок за одговор. Уколико подносилац пријаве не одговори Заводу, пријава ће бити одбијена. У том случају подносилац пријаве може изјавити жалбу Влади Републике Србије. Уколико одговори, али Завод или надлежни орган државне управе и поред тога остану при свом раније изнетом мишљењу, пријава ће бити одбијена. У том случају подносилац пријаве може изјавити жалбу Влади Републике Србије. Ако предмет заштите испуњава законом прописане услове за признање ознаке географског порекла, Завод ће донети решење о признавању имена порекла, односно географске ознаке, и уписати их у Регистар ознака географског порекла.

Како тече поступак испитивања пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла?

Пошто подносилац пријаве поднесе пријаву за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, службеници који раде у писарници Завода за интелектуалну својину испитаће да ли таква пријава садржи захтев за признавање статуса овлашћеног корисника, доказ о обављању одређене делатности на одређеном географском подручју и доказ о извршеној контроли квалитета и посебних својстава производа. Ако неки од елемената пријаве недостаје, пријава неће бити уписана у Регистар пријава. Уколико пријава садржи све битне елементе, биће уписана у Регистар пријава, уз навођење датума подношења. Након тога, пријава се доставља на испитивање у Групу за дизајн и ознаке географског порекла.

Ако се покаже да пријава није уредна, Завод ће позвати подносиоца пријаве резултатом испитивања да пријаву у одређеном року уреди (рок од месец дана). Уколико подносилац пријаве у остављеном року не уреди пријаву како му је Завод предложио, његова пријава ће бити одбачена. Уколико подносилац пријаве у остављеном року уреди пријаву онако како му је Завод предложио, Завод ће прећи на испитивање услова за признање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла.

У поступку испитивања услова за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, Завод је дужан да о испуњености услова за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла прибави мишљење надлежног органа.

Ако Завод или орган државне управе надлежан за област у оквиру које су производи, односно услуге за које је регистровано име порекла, односно географска ознака чије мишљење је Завод дужан да прибави, утврде да постоје разлози због којих пријава не испуњава услове за признање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, писменим путем ће обавестити подносиоца пријаве о разлозима због којих се такав статус не може признати и оставиће му примерен рок за одговор. Уколико подносилац пријаве не одговори Заводу, пријава ће бити одбијена. У том случају подносилац пријаве може изјавити жалбу Влади Републике Србије. Уколико одговори, али Завод или надлежни орган државне управе и поред тога остану при свом раније изнетом мишљењу, пријава ће бити одбијена. У том случају подносилац пријаве може изјавити жалбу Влади Републике Србије. Уколико пријава испуњава законске услове Завод ће позвати подносиоца пријаве да плати таксу за прве три године и трошкове објаве података о овлашћеном кориснику ознаке географског порекла. Након плаћања таксе, Завод доноси решење о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла који уписује у Регистар овлашћених корисника ознаке географског порекла.

Како се стиче и колико траје регистрована ознака географског порекла/статус овлашћеног корисника ?

Ознака географског порекла се стиче се уписом у Регистар ознака географског порекла и њено трајање није временски ограничено. Статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла се стиче уписом у Регистар овлашћених корисника ознаке географског порекла и траје три године од дана уписа признатог статуса, а уз подношење доказа о испуњености законских услова и плаћање прописане таксе, може бити обновљен неограничен број пута, све докле траје одговарајућа ознака географског порекла.

Настави са читањем

• Међународна заштита ознака