Као проналазач, Михајло Пупин је био активан, са прекидима, пуне три деценије. Највећи број својих изума заштитио је патентима. Своју прву пријаву патента у САД Пупин је поднео 14. децембра 1893. године за проналазак под називом Apparatus For Telegraphic Or Telephonic Transmission, односно апарати за телеграфски или телефонски пренос, за који је добио патент US 519,346 непуних 5 месеци касније. У овом периоду стваралаштва који је обухватао период од 1893. до 1903. године Пупин је добио укупно 14 патената из области електротехнике, а посебно телекомуникација.

Уследила је пауза до 1915. године када следи серија од шест патената које је добио заједно са својим студентом и сарадником, каснијим нобеловцем Едвином Армстронгом. У периоду од двадесетих година прошлог века до своје смрти 1935. године добио је укупно 21 патент.

Пупинови проналасци омогућили су не само земаљске телефонске и телеграфске везе на дугим дистанцама, већ је пупинизација омогућила и примену подморских комуникационих каблова. Његов рад је обухватио чак и област електронике, којом се бавио заједно са Едвином Армстронгом, а реализовао је и електричне филтере и звучне генераторе, што потврђује његов вишеструки таленат.

За последњи, тридесет пети Пупинов амерички патент US 2,150,781 пријава је поднета 9. јула 1936. године, дакле тек после његове смрти. Патент за проналазак под називом „Telegraph system“, односно телеграфски систем је издат Пупиновој ћерки Варвари Пупин Смит дана 14. марта 1939. године.

Истраживање, које су у патентним базама података, као и доступним архивама спровели др Снежана Шарбох из Завода за интелектуалну својину и Слободан Стојковић из Савеза проналазача Србије, показало је да је Михајло Пупин, поред САД, добио велики број патената у још 16 других земаља. Саша Здравковић из Завода за интелектуалну својину, који се придружио овом истраживању, пронашао је аналоге Пупинових патената из још 5 земаља: Индије, Јужноафричке Републике, Мексика, Тасманије (Аустралија) и Холандије. Актуелни подаци указују на скоро 70 патената из 20 различитих земаља са свих пет континената.

Међу овим патентима, из више разлога су најинтересантнији британски патенти. Наиме, највећи број Пупинових патената из других земаља потиче управо из Велике Британије. Међутим, оно што је много важније је чињеница да од поменутих 17 британских патената за 6 не постоје одговарајући амерички патенти. То значи да ових шест британских патената, који су посебно означени у табели на страници „Чувени српски проналазачи и научници“, представљају основне патенте.

Пошто се, осим првог од ових шест британских патената (британски патент GB 13,205 (1895)), сви остали позивају на приоритет раније поднетих америчких пријава, из тога произилази да је Пупин одговарајуће пријаве прво поднео у САД, али да су му те пријаве одбијене или да је сам одустао од њих. Иначе, предмет ових пријава представљају Пупинови проналасци из различитих области електротехнике, а превасходно комуникација.

Поред тога, Пупин је за своје проналаске добио 10 патената у Француској, 8 у Канади, 5 у Данској, док је по 4 патента добио у Немачкој, Шпанији и Јужноафричкој републици и по 2 у Аустралији и Мексику. У осталим државама наведеним у следећој табели је добио по један патент.

Преглед Пупинових патената по земљама где су издати

У вези тога треба нагласити да су пре формирања Аустралије 1904. године, државе од којих се састојала (Западна Аустралија, Квинсленд, Јужна Аустралија, Нови Јужни Велс, Викторија, Тасманија и друге) издавале посебне патенте, после чега је престало додељивање тих посебних патената у свакој држави, већ је уместо тога почео да се додељује један патент који је важио у свим државама које чине Аустралију.

Са изузетком шест британских патената, који представљају основне патенте, сви остали Пупинови патенти у другим земљама представљају аналоге, односно патенте којима је у другим земљама заштићен исти проналазак и које су поднете тек после подношења пријаве која је резултирала основним патентом.

Анализом наведених података утврђено је да је Михајло Пупин имао 41 основни патент, од тога 35 америчких и 6 британских. Такође је утврђено да је Пупин имао најмање 61 аналог ових патената, што значи да је за своје проналаске Пупин добио бар 102 патента у 21 земљи. Проналазак који је Пупин заштитио у највећем броју земаља су његови калемови (амерички патент US 652,230). Постоји велика могућност да у будућности дође до открића још непознатих Пупинових патената у појединим земљама, а ово истраживање ће бити настављено и у наредном периоду.


- прочитајте текст др Бранимира Симића Главашког о Михајлу Пупину у нашој рубрици „Чувени српски проналазачи и научници"