Права интелектуалне својине

Вести

О нама

Информатор о раду

Прописи и документи

Повреда права интелектуалне својине

Листа заступника

Приступ информацијама од јавног значаја Заштита података о личности

Судска пракса

Медијација

Напомена

Претраживање патената

Претраживање жигова

Претраживање индустријских дизајна

Претраживање ознака географског порекла

Претраживање регистара ауторског и сродних права

Гласник интелектуалне својине

Електронска издања

Услуге информисања и едукације

Линкови

ЖИГОВИ - НАЈЧЕШЋА ПИТАЊА

Најчешће недоумице странака

1. Желим да заштитим свој производ. Шта је потребно да учиним?

Производ се може штитити:
i. патентом (уколико представља решење техничког проблема које је ново, инвентивно и има индустријску применљивост); Више о патентима на /prava-is/patenti/најчешћа-питања.2.html

ii. индустријским дизајном (уколико ће се заштита односити на естетске спољашње карактеристике производа, под условом да је нов и да има индивидуални карактер); Више о индустријском дизајну на /prava-is/dizajn/najcesca-pitanja.18.html

Знак којим се у промету обележава производ (реч, слово, број, цртеж, комбинација боја, комбинација реч и цртежа итд.) штити се жигом. Више о томе на /prava-is/жигови/најчешћа-питања.10.html

2. Желим да заштитим свој бренд. Који захтев треба да поднесем Заводу?

Не постоји формални поступак за заштиту бренда. Брендирање је процес у коме се ствара целокупна визуелна, емотивна, рационална и културна “слика” компаније. Он купце асоцира на ту компанију или њен производ (услугу), односно на вредности коју она промовише путем свог бренда. За настанак бренда најчешће је неопходно да се жигом заштити знак којим се у промету обележавају конкретне робе и услуге те компаније. Више о начину и поступку регистрације жига можете наћи на: /upload/documents/pdf_sr/pdf_zigovi/UPUTSTVO%20za%20zig_jun2013.pdf и

3. Како могу да заштитим назив своје угоститељске радње или своје фирме?

Привредни субјект ужива одређена права у вези свог пословног имена, али она нису истоветна ни по обиму ни по правној природи са жигом. Стога, уколико желите да имате искључиво право да тим називом обележавате одређене робе и услуге у промету и да забраните другима да то чине, неопходно је да га заштитите жигом. То се чини тако што се Заводу поднесе пријава за признање жига. Више о томе можете наћи на: /upload/documents/pdf_sr/pdf_zigovi/UPUTSTVO%20za%20zig_jun2013.pdf и

4. Желим да заштитим часопис који издајем. Како то могу учинити?

Уколико желите да заштитите часопис у смислу његове садржине, битно је напоменути да то питање спада у област ауторског права. Наиме, ауторско право настаје тренутком настанка ауторског дела, под условом да је у питању оригинално дело и да је изражено у некој форми. Стога не постоји поступак формалне регистрације писаног дела (нпр. часописа), већ се једино дело може депоновати. Више о томе можете погледати на линку /prava-is/ауторско-право-и-сродна-права/најчешћа-питања.37.html.
Назив часописа, лого или други знак којим обележавате часопис или услуге издаваштва, можете штитити жигом, уколико су испуњени сви законски услови за то. Захтев за признање жига можете наћи на адреси www.zis.gov.rs/prava-is/zigovi/obrasci-i-uputstva.12.html.

5. Желим да заштитим свој лого?

Лого, исто као и слова, бројеви, речи, цртежи, комбинације боја, комбинације напред наведеног, као и тродимензионални облици могу бити предмет заштите жигом. Више о томе на /prava-is/жигови/најчешћа-питања.10.html

6. Да ли треба посебно да заштитим логотипе за сваку линију производа које производим или могу један лого да заштитим за све производе?

На Вама је да донесете ту одлуку, имајући у виду шта желите заштитом да постигнете, као и трошкове заштите. Уколико желите да имате искључиво право (тј. да другима забраните да користе ваш лого) на свим логотипима, можете их појединачно заштитити. Уколико желите да имате искључиво право само на једном логоу и да само на њему градите препознатљивост целокупног Вашег пословања (корпоративни лого) можете поднети само једну пријаву за признање жига. Једна пријава се може односити само на један знак. Упутство за подношење пријаве за признање жига можете наћи на /upload/documents/pdf_sr/pdf_zigovi/UPUTSTVO%20za%20zig_jun2013.pdf

7. За обележавање своје фирме и производног асортимана користим 4 логотипа који се разликују само по боји. Да ли заштитом једног од њих добијам заштиту на свим осталим?

Заштитом једног знака жигом, остварује се заштита односно искључиво право само на том знаку. Уколико желите да имате искључиво право на осталим логотипима које користите у пословању, морате поднети 4 пријаве за признање жига.

8. У промету користим робни знак у речи на три страна језика. Да ли је неопходно да сваки од њих региструјем или се подразумева да уколико заштитим знак на српском језику да је заштићен и на остала два језика?

Знак се жигом штити онако како је у пријави представљен. У обим заштите  не спада превод на било који језик осим оног који је употребљен на знаку.  Питање коришћења жига и евентуалне сличности разматраће се према  околностима конкретног случаја.

9. Редизајнирао сам свој заштићени знак, да ли треба да заштитим и редизајн?

Било која измена битних елемената знака (боја, фонт, речи, распоред  елемената…) захтева подношење нове пријаве за признање жига, уколико  се жели стицање искључивог права и на тако измењеном знаку.

10. Да ли могу да заштитим знак (лого и реч) који у себи садржи назив државе, нпр. Република Србија?

Знак који садржи државни или други јавни грб, заставу или симбол, назив или скраћеницу назива неке земље или међународне организације, као и њихово подражавање може се заштитити жигом само по одобрењу надлежног органа односне земље или организације.

11. Регистровао сам жиг. Да ли то значи да морам да користим знак ® на паковањима својих производа?

Ознака ® није обавезан део регистрованог жига, али служи за истицање чињенице да је неки знак (реч, лого) регистрован као жиг одређеног лица.

12. Да ли знак ® на паковању производа значи да је произвођач заштитио лого (или неки други знак) којим обележава свој производ?

Ову ознаку носилац може користити да истакне да је знак регистрован жигом, али само истицање ознаке није доказ да је жиг и регистрован. Будући да је то универзална ознака за заштићени жиг независно од тога на територији које државе или којих држава регистрација жига важи, могуће је да конкретан жиг не важи на територији Србије, те је увек неопходна провера.

13. Да ли назив Интернет домена може бити предмет заштите жигом?

Назив (име) Вашег Интернет домен, такође може бити предмет заштите жигом, уколико испуњава услове за заштиту предвиђене Законом о жиговима.

Примери су:

www.21dan.com

14. Како могу да заштитим културну/спортску манифестацију коју организујем?

Назив манифестације, лого или други знак којим се обележава манифестација и сл., штите се жигом. Упутство за подношење пријаве за признање жига можете наћи на овој страници.

Поред тога, предмет заштите може бити нпр. оригинално писано дело које представља садржину манифестације. Ауторско-правна заштита таквог дела настаје настанком самог дела, уколико то дело испуњава услов оригиналности и уколико је изражено у одређеној форми. Више о ауторском праву можете наћи на /prava-is/ауторско-право-и-сродна-права/најчешћа-питања.37.html.

15. Ангажовали сам маркетиншку агенцију да нам према нашим упутствима изради графичко решење логоа које бисмо користили за обележавање својих производа и који планирамо да заштитимо жигом. Нисмо закључили никакав уговор. Да ли постоји сметња да лого заштитимо жигом?

Законом о жиговима је предвиђено да се жигом не може заштити знак који својим изгледом или садржајем повређује ауторска права или друга права индустријске својине. Препоручљиво је закључити уговор о наруџбини ауторског дела (логоа) којим би се дефинисала међусобна права и обавезе између маркетиншке агенције и наручиоца посла.

16. Примио сам од Завода решершни извештај у коме је наведено неколико знакова који могу бити слични знаку који ја желим да региструјем. Због тога размишљам да изменим свој знак. Да ли постоји неко правило нпр. колико % треба да се разликује мој знак од већ пријављених/регистрованих знакова?

Такво правило, у процентима изражено, не постоји. За заштиту знака жигом потребно је да се знак разликује од раније регистрованих жигова/пријављених знакова за исте и/или сличне робе и услуге. Знакови се пореде визуелно, аудитивно, концептуално (по значењу речи, распореду графичких и вербални елемената, распореду боја…).

17. Шта је то паралелни увоз и да ли је такав увоз дозвољен у Републици Србији?

Паралелни увоз означава ситуацију када се на тржишту поред робе коју је носилац жига ставио у промет нађе и роба стављена у промет без сагласности носиоца жига. Паралелни увоз на територији Републике Србије није дозвољен. До паралелног увоза најчешће долази уколико неко лице увезе робу коју је набавио ван територије РС, чак и ако је роба набављена легално, тј. од самог носиоца права.

Дакле, уколико носилац жига или лице које је он овластио није ставио у промет на територији РС робу обележену својим жигом, он има право да забрани стављање у промет робе за коју има заштићени жиг од стране трећег лица, јер би то представљало недозвољени акт паралелног увоза.

Међутим, ако је носилац жига сам или преко овлашћеног лица ставио у промет на територији РС робу обележену својим жигом, неће имати право да забрани даље коришћење жигом заштићеног знака за обележавање те конкретне робе, тј. дозвољена је даља препродаја робе која се већ налазила у промету на територији РС. Стављањем робе на домаће тржиште од стране носиоца жига или овлашћеног лица, право на основу жига се исцрпљује. Ово правило представља принцип националног исцрпљења права. Актом стављања у промет робе искључиво право носиоца жига - да забрани коришћење свог заштићеног знака у вези са робом која је тим знаком обележена, престаје, тј. исцрпљује се. Носилац жига након тога не може да забрани даљи промет робе обележене његовим заштићеним знаком, осим у случају када постоји оправдани разлог носиоца жига да се супротстави даљем стављању у промет жигом означене робе, посебно ако је дошло до квара или друге битне промене стања робе после њеног првог стављања у промет.

18. Постоји ли обавеза коришћења жига у промету?

Постоји. Истина, носилац жига неће кривично или прекршајно одговарати ако не буде користио свој жиг у промету, али он тако ризикује да изгуби стечено право.

Уколико носилац жига не користи свој жиг у промету у року од пет или више година од датума регистрације жига, или уколико од дана последњег коришћења жига прође пет или више година, онда свако заинтересовано лице може захтевати од Завода доношење одлуке о престанку важења таквог жига. Завод ће обавестити носиоца жига о поднетом захтеву и дати му могућност да докаже супротно, то јест да он користи свој жиг. На основу свих расположивих доказа, Завод ће донети одлуку хоће ли оспорени жиг одржати на снази или ће донети одлуку о његовом престанку.

19. Шта се сматра коришћењем жига?

Коришћењем жига сматра се:

а) Стављање заштићеног знака на робу, њено паковање или средтва за обележавање робе (етикете, налепнице, затварачи за флаше исл.)

б) Нуђење робе, њено стављање у промет или њено складиштење у те сврхе или обављање услуга под заштићеним знаком

в) Увоз, извоз или транзит робе под заштићеним знаком

г) Коришћење заштићеног знака у пословној документацији или реклами.

20. Шта се не сматра коришћењем жига?

Коришћењем жига не сматра се:

а) Рекламирање заштићеног знака без могућности набавке робе, односно коришћења услуге за коју је знак заштићен.

б) Плаћање таксе за продужење важења жига, као ни закључивање уговора о преносу права, лиценци и залози.