Жигом се штити знак разликовања робе и/или услуга на тржишту

Знак за који се тражи заштита жигом може се састојати од .речи, укључујући лична имена, или од цртежа, слова, бројева, боја, тродимензионалних облика, облика робе или њеног паковања, комбинација тих знакова или звукова, под условом:

1) да је подобан за разликовање у промету робе, односно услуга једног физичког или правног лица од робе, односно услуга другог физичког или правног лица и

2) да може бити приказан у Регистру жигова на начин који омогућава надлежним органима и јавности јасно и прецизно утврђивање предмета заштите.

Ево неких примера изгледа знака:

Знак у речи
APPLE i DUKAT

Речи исписане посебним словима
    

Графизми
   

Комбинација речи и графизма
     

Слогани
     

Име лица
WILL SMITH ANTONIO ANTONIO BANDERAS

Комбинација боја

Музички жиг

Жигом се може заштитити тродимензионални знак који представља облик неког тела.
Графички приказ тродимензионалног знака мора да буде такав да се на основу њега може закључити о каквом је облику реч. Изглед знака може бити представљен у форми  графичког приказа или фотографије. У изгледу знака морају да буду јасно приказани детаљи из којих се види да се ради о тродимензионалном знаку.
.           
                 

Индивидуални жиг је правно заштићен знак који у промету користи носилац, односно власник жига. Носилац индивидуалног жига је физичко или правно лице, на чије име је жиг регистрован у Заводу за интелектуалну својину. Колективни жиг је жиг поднет од стране правног лица које представља одређени облик удруживања произвођача/даваоца услуга, који имају право да користе субјекти који су чланови тог удружења, под условима прописаним законом. Жиг гаранције користи више привредних друштава под надзором носиоца жига а у промету служи као гаранција квалитета, материјала, начина производње робе или пружања услуга, исправности или других заједничких карактеристика робе или услуга сертификованих привредних субјеката у односу на робу/услуге лица који нису сертификована.

Правна заштита знака којим се у промету обележавају робе или услуге није законска обавеза, већ је одлука о његовој правној заштити препуштена слободној вољи подносиоца. Привредни субјект који користи свој знак у промету, неће трпети никакве правне санкције због тога што га није заштитио жигом. Па ипак, правна заштита знака жигом увек је добродошла, јер нуди бројне користи за његовог власника попут следећих:

а) искључиво право власника да жигом обележава своје робе и услуге у промету на територији земље у којој је заштита призната.

б) искључиво право власника да свим другим лицима забрани неовлашћено коришћење истог или сличног знака за обележавање сличне или истоврсне робе и услуга у промету на територији земље у којој је заштита призната.

в) лако доказивање пред судом, или неким другим државним органом, власништва над жигом (на основу решења о признању жига, исправе о жигу, или неког другог акта који доноси Завод за интелектуалну својину)

г) жиг је значајно оруђе за: ексклузивност власника жига, будуће инвестиције, финансијски добитак од лиценци, франшизинга и преноса права…

Подносилац пријаве за признање жига може бити како физичко лице (лица), тако и правно лице (лица) које се бави прометом роба и пружањем услуга. Доказ о обављању привредне делатности у пријави за признање жига није потребно достављати.

Закон о привредним друштвима дефинише појам предузетника и уређује питања у вези са тим. Предузетник је физичко лице које је регистровано и које ради стицања добити у виду занимања обавља све законом дозвољене делатности, укључујући уметничке и старе занате и послове домаће радиности. Имајући у виду могућност престанка обављања одређене делатности, ради континуитета права носиоца жига погодније је у том случају поднети пријаву за признање жига као физичко лице.

Ако је подносилац пријаве жига држављанин Републике Србије или има пословно седиште у Републици Србији – не мора ангажовати адвоката. С друге стране, уколико подносилац жели да лица која се професионално баве заступањем воде поступак уместо њега, може поднети пијаву преко заступника. Таква обавеза постоји за страна физичка или правна лица која немају пребивалиште, односно седиште на територији Републике Србије. Они морају ангажовати заступника за поступање пред надлежним органом (Заводом) уписаног у Регистар заступника који води Завод или другог домаћег адвоката.

Уколико дође до промене имена, адресе или преноса права у току поступка признања жига или након регистрације, подносилац пријаве или носилац жига треба да поднесе Заводу одговарајући захтев за упис промене.

A) Захтев за упис промене имена и/или адресе – Образац Ж-3.

На основу поднетог захтева, врше се измене у јавном Е-регистру жигова на основу којих се размењују информације у току поступка за признање жига са подносиоцем или  шаљу позиви за плаћање такси за продужење важења жига. Уколико нпр. име носиоца није исто или је промењена адреса, могуће је да нећете добити допис и одговорити у одређеном року. Последице могу бити нпр. одбацивање пријаве жига или престанак важења жига.

Уз уредно попуњен захтев, подносилац пријаве за признање жига треба да достави и доказ о плаћеној такси, као и уредно пуномоћје, уколико се захтев подноси преко пуномоћника. Без обзира да ли је у питању промена само имена, само адресе или и имена и адресе (седишта), плаћа се исти износ таксе од 2.400,00 динара.

Б) Захтев за упис преноса жига или права из пријаве жига – Образац Ж-5.

Уз уредно попуњен Захтев потребно је доставити и доказ о правном основу преноса, доказ о плаћеној такси и пуномоћје (ако се захтев подноси преко пуномоћника).

Доказ о правном основу зависиће од начина извршеног преноса жига, односно права из пријаве. Када је пренос права последица уговора о преносу, уз захтев се доставља оригинал уговора о преносу, или оригинал извода из уговора о преносу, или оригинал изјаве о преносу потписан од уговорних страна, односно оверена фотокопија ових докумената.

Ако је пренос права резултат спајања предузећа, уз захтев се доставља оригинал или оверена фотокопија документа издатог од стране надлежног органа који потврђује спајање предузећа.

Ако је до преноса права дошло на основу закона или судске, односно административне одлуке, уз захтев се доставља оригинал или оверена фотокопија судске одлуке, односно другог документа који потврђује ту промену.

Ако су наведени документи састављени на страном језику, доставља се њихов превод оверен од стране судског тумача.

Такса која се плаћа за пренос права, ако се захтев односи на један жиг/пријаву жига износи 4.810 динара. Ако се захтев односи на више жигова/пријава жигова, такса по сваком жигу/пријави износи 3.210 динара.

Постоји. Истина, носилац жига неће кривично или прекршајно одговарати ако не буде користио свој жиг у промету, али он тако ризикује да изгуби стечено право.

Уколико носилац жига не користи свој жиг у промету у року од пет или више година од датума регистрације жига, или уколико од дана последњег коришћења жига прође пет или више година, онда свако заинтересовано лице може захтевати од Завода доношење одлуке о престанку важења таквог жига. Завод ће обавестити носиоца жига о поднетом захтеву и дати му могућност да докаже супротно, то јест да он користи свој жиг. На основу свих расположивих доказа, Завод ће донети одлуку хоће ли оспорени жиг одржати на снази или ће донети одлуку о његовом престанку.

Коришћењем жига сматра се:

а) стављање заштићеног знака на робу, њено паковање или средства за обележавање робе (етикете, налепнице, затварачи за флаше и сл.);

б) нуђење робе, њено стављање у промет или њено складиштење у те сврхе или нуђење или обављање услуга под заштићеним знаком;

в) увоз, извоз, претовар, складиштење или транзит робе под заштићеним знаком, без обзира на то да ли је роба намењена домаћем тржишту;

г) коришћење заштићеног знака у пословној документацији или у реклами.

Коришћењем жига не сматра се:

а) Рекламирање заштићеног знака без могућности набавке робе, односно коришћења услуге за коју је знак заштићен.

б) Плаћање таксе за продужење важења жига, као ни закључивање уговора о преносу права, лиценци и залози.

Жиг који је регистрован од стране Завода за интелектуалну својину, важи само за територију Републике Србије. Уколико желите да заштитите жиг и у другим земљама то можете урадити директно подношењем пријаве жига у жељеним земљама или путем система Међународне регистрације жига, тзв. Мадриског система. За више информација погледајте секцију  Међународна заштита жига.

Избор знака за заштиту је веома важан. Овде погледајте примере знакова:

• примери знакова који се могу штитити жигом
• примери знакова који се не могу штитити жигом

ВАЖНО! Једном пријавом може се штитити један знак.

Водите рачуна да се након подношења пријаве за признање жига не може накнадно битно изменити изглед знака. Битном изменом знака сматра се свака измена која мења дистинктивни карактер знака. Измена дистинктивног елемента знака увек представља битну измену знака, јер је то онај елемент у знаку који има функцију разликовања робе, односно услуга.

Пре него што поднесете Захтев за признање жига, пожељно је да проверите да ли је знак који желите да штитите већ заштићен или њему сличан знак, за територију Републике Србије,­­ за исту или сличну робу/услуге.

Претрагу можете извршити сами, користећи следеће базе жигова:

Е-регистар жигова (база националних жигова)

Мадрид монитор база (база међународних жигова)

Напомињемо да се самостално претраживање препоручује као активност информативног карактера, док се за одређивање потенцијалног конфликта између знака који је предмет пријаве и заштићених жигова препоручује подношење захтева за решерш (претраживање) жига Заводу, уз доказ о уплати одговарајуће таксе (убацити линк ка доњим докумнетима):

Пример захтева за претраживање (решерш) жига.

Такође је могуће поднети захтев за претраживање свих жигова регистрованих на име одређеног лица:

Пример захтева за претраживање (решерш) жига на име носиоца.

Извештај Завода пружа информације о регистрованим или пријављеним жиговима за које је утврђен известан степен сличности са знаком за који се тражи претрага. Независно од извештаја Завода, странка је слободна да одлучи да ли ће при утврђеном стању у регистрима да поднесе пријаву за признање жига. Такође, ни Завод није дужан, да у поступку за признање жига следи утврђено стање изражено у решершу жига, већ може од њега да одступи, премда се то, веома ретко дешава.

Регистрација назива привредног субјекта не подразумева аутоматску заштиту тог назива жигом. Агенција за привредне регистре води регистре привредних друштава, предузетника, страних представништава и друге регистре, као јединствене, централизоване, јавне, електронске базе података.

Закон о привредним друштвима се разликује од Закона о жиговима. Регистрација код Агенције за привредне регистре не значи да ће тај назив моћи да се заштити жигом у поступку пред Заводом за интелектуалну својину. Назив привредног субјекта можда не може да се штити жигом због тога што, нпр:
– није дистинктиван, тј. није подобан за разликовање у промету робе, односно услуга;
– у питању је описна реч (означава врсту, квалитет, количину, намену или друге карактеристике робе, односно услуга);
– искључиво означава географско порекло;
– већ ужива заштиту жигом.

Следећи примери назива привредног субјекта не могу да се штите жигом:
– OMLADINSKA ZADRUGA NAJBOLJI KADAR BEOGRAD
– BEOGRADSKI TAKSI VOZAČI
– DRUŠTVO ZA PROIZVODNJU PREVOZ TURIZAM I PROMET YU OPLENAC DOO TOPOLA

На исти начин, жиг који се састоји из речи можда неће моћи бити регистрован као назив привредног друштва пред Агенцијом за привредне регистре. За више информација о АПР-у посетите сајт: http://www.apr.gov.rs

Жиг који је регистрован од стране Завода за интелектуалну својину, важи само за територију Републике Србије.

Уколико желите да заштитите жиг и у другим земљама погледајте Упутство о поступку међународне заштите жигова на страници Обрасци и упутства.

Приликом подношења пријаве за признање жига, уз попуњен Захтев Ж-1 подноси се и Списак робе и услуга, оба у по два примерка.  Пронађите одговарајућу класу Међународне класификације роба и услуга којој припадају робе и/или услуге које желите да обележавате жигом.

Уредан списак робе и услуга мора бити састављен на српском језику. Саставља се тако, што се прво наведе број класе, а потом роба, односно услуга обухваћена том класом. Неопходно је навести само број класе (нпр. класа 29), а не и петоцифрени број нпр. 29001, који је приказан у колони “број” у PDF документу Детаљне листе Ничанске класификације која се налази на нашем сајту. Након навођења броја класе, потребно је навести робе и/или услуге из наведене класе само на српском језику.

За састављање списка роба и услуга на лакши и бржи начин можете користити апликацију Madrid Goods and Service Manager која је доступна на српском језику.

Робе и услуге се означавају њиховим стварним називом. Треба имати у виду да се неки називи уобичајено у говору користе за означавање врсте робе, а представљају регистровани жиг одређеног лица (нпр. жилет, стиропор, хансапласт, дискмен…).

Списак роба и услуга је веома важан, будући да се након подношења пријаве не може накнадно допуњавати, али се увек може сужавати. Допуна списка ће постојати онда када се накнадно додају робе, односно услуге које нису биле садржане у првобитном списку нпр. када се уместо неке постојеће робе, односно услуге наведу робе, односно услуге друге врсте, нпр. уместо дувана – цигарете; уместо одела – јакне. Не сматра се допуном списка робе, односно услуга његово прецизирање. Прецизирање ће постојати у ситуацији када се списак робе који се односи на ширу категорију робе ограничи тако да се односи на појединачне робе из те категорије. Нпр. одећа (као шира категорија) прецизира се на сукње, панталоне, кошуље.

Након регистрације, носилац жига ће имати искључиво право да жигом обележава само робе и услуге за које је жиг регистрован. Ради тога, потребно је прецизно навести називе роба и услуга на које се жиг односи. Приликом набрајања робе и услуга, не треба користити изразе као што су: „и остала роба из ове класе“ , „и сличне робе и услуге“, „у вези са“, „односи се на“, „…“, “и тако даље”.

Пример уредног списка роба и услуга:

СПИСАК РОБЕ И УСЛУГА
Класа 29: сушено поврће, препарати за припрему супе;
Класа 30: зачини, кокице, сосови и умаци као зачини; целерова со, мешавина разних зачина, хлебне мрвице, пиринач;
Класа 31: сирови пасуљ.

а) Доказ о постојању међународног права првенства
б) Доказ о постојању сајамског права првенства
в) Пуномоћје
г) Општи акт о колективном жигу и жигу гаранције

а) Доказ о постојању међународног права првенства
Доказ о постојању међународног права првенства чини саставни део пријаве за признање жига само онда када се подносилац пријаве у својој пријави позива на такво првенство.
Напред је већ истакнуто да се право првенства стиче даном подношења уредне пријаве у Заводу за интелектуалну својину као и да то правило није без изузетака. Под одређеним условима, подносиоцу пријаве може да буде признато и такозвано међународно право првенства. Да би међународно право првенстава било признато, потребно је:

• да је подносилац пријаве припадник, односно држављанин неке од земаља Париске уније, односно потписница Париске конвенције;
• да се пријава поднета у Заводу за интелектуалну својину односи на истоветан знак као и пријава поднета земљи Париске уније;
• да од момента подношења пријаве у земљи Париске уније, до момента подношења истоветне пријаве у Заводу за интелектуалну својину, није прошло више од шест месеци;да се подносилац пријаве позове на међународно право првенства у својој пријави за признање жига и то тако што ће у захтеву за признање жига навести датум подношења пријаве у иностранству, број пријаве, и земљу у којој је поднета.
• да у року од највише три месеца, од датума подношења пријаве у Заводу за интелектуалну својину, достави оверени препис пријаве поднете у земљи Париске уније (оверу преписа врши надлежни орган земље Уније код кога је пријава поднета) и оверени превод те пријаве (оверу превода врши овлашћени судски преводилац у нашој земљи);

б) Доказ о постојању сајамског приоритета
Доказ о постојању сајамског права првенства чини саставни део пријаве за признање жига само онда када се подносилац пријаве у својој пријави позива на такво првенство.
Подносилац пријаве који је у року од највише три месеца, пре подношења пријаве у Заводу за интелектуалну својину, употребио одређени знак за обележавање својих роба, односно услуга на сајму међународног карактера одржаног у Републици Србији или некој другој земљи чланици Париске уније, може у пријави да тражи признање права првенства од дана прве употребе тог знака.
Доказ о постојању сајамског права првенства је потврда коју издаје надлежни орган Париске уније о томе да је у питању изложба, односно сајам међународног карактера. При том, у потврди морају јасно бити назначени подаци о врсти изложбе, месту одржавања, датуму њеног отварања и затварања, и нарочито датум прве употребе знака чија се заштита тражи.
Ако је сајам одржан у Републици Србији, потврду издаје ПРИВРЕДНА КОМОРА Републике Србије.

в)Пуномоћје
Пуномоћје чини саставни део пријаве за признање жига само онда, када подносилац пријаве подноси своју пријаву преко адвоката (пуномоћника).
Пуномоћје је уговор закључен између подносиоца пријаве и адвоката, на основу којег подносилац пријаве овлашћује адвоката да овај у његово име и за његов рачун поднесе пријаву за признање жига. Поред изјаве о датом овлашћењу, пуномоћје мора да садржи назнаку броја предмета (Ж број) на који се такво овлашћење односи, мора да буде потписано од стране адвоката и подносиоца пријаве и мора да буде у оргиналу. Копију пуномоћја Завод неће узимати у рад. Копија пуномоћја може се, међутим, узети у обзир у два случаја:

• ако подносилац пријаве има више пријава за признање жига и ако га у свим пријавама заступа исти адвокат, онда је довољно да у једној од тих пријава буде достављен оригинални примерак пуномоћја, док се у другим пријавама може доставити копија оригинала. На свакој копији пуномоћја, мора бити јасно назначено у ком предмету се налази оригинални примерак пуномћја. То се чини тако што се назначи Ж број предмета у којем се налази оригинални примерак пуномоћја.
• ако подносилац пријаве изда адвокату генерално пуномоћје којим га овлашћује на заступање у свим пословима везаним за заштиту интелектуалне својине, онда у конкретној пријави за признање жига може да буде достављена копија таквог пуномоћја. Генерално пуномоћје мора да буде депоновано у Заводу за интелектуалну својину а на копији таквог пуномоћја, у конкретној пријави за признање жига, мора да буде јасно назначено под којим је бројем такво депоновање извршено.

г) Општи акт о колективном жигу и жигу гаранције
Општи акт о колективном жигу или о жигу гаранције чини саставни део пријаве за признање жига када подносилац пријаве у захтеву за признање жига назначи да свој знак жели да заштити колективним жигом односно жигом гаранције. Детаљније о томе шта треба да садржи општи акт о колективном жигу и жигу гаранције видети у члану 16. Закона о жиговима

Које се пријаве могу испитивати по хитном поступку (копирати садржај линка)

Правило је да се пријаве испитују по редоследу који је одређен датумом њиховог подношења у Заводу за интелектулану својину. Поједине пријаве, међутим, могу се испитивати по хитном поступку, односно преко реда, али само ако су испуњени Законом предвиђени услови за то:

– у случају судског спора или покренутог инспекцијског надзора или царинског поступка, на захтев суда или надлежног органа тржишне инспекције, односно царинског органа;

– ако је сагласно другим прописима неопходно извршити хитну регистрацију, нпр. за пријаве жигова које се односе на лекове, фармацеутске препарате, као и средства за заштиту биља (пестициде и ђубрива).

За захтев испитивање пријаве по хитном поступку плаћа се такса.

Правило је да се пријаве испитују по редоследу који је одређен датумом њиховог подношења у Заводу за интелектулану својину. Поједине пријаве, међутим, могу се испитивати по хитном поступку, односно преко реда, али само ако су испуњени Законом предвиђени услови за то:

– у случају судског спора или покренутог инспекцијског надзора или царинског поступка, на захтев суда или надлежног органа тржишне инспекције, односно царинског органа;

– ако је сагласно другим прописима неопходно извршити хитну регистрацију, нпр. за пријаве жигова које се односе на лекове, фармацеутске препарате, као и средства за заштиту биља (пестициде и ђубрива).

За захтев испитивање пријаве по хитном поступку плаћа се такса.

Не постоји формални поступак за заштиту бренда. Брендирање је процес у коме се ствара целокупна визуелна, емотивна, рационална и културна “слика” компаније. Он купце асоцира на ту компанију или њен производ (услугу), односно на вредности коју она промовише путем свог бренда. С обзиром да се у настанак бренда улажу знатна средства (маркетинг, развој производа, итд.), како би компанија осигурала да неко други не користи исти или сличан знак по коме је препознатљива, најчешће је неопходно се тај знак заштити жигом за конкретне робе и услуге те компаније.

Лого (или логотип) се у свакодневном говору користи као реч која се односи на знак који представља графички симбол којим се обележава неки производ/услуга или представља знак привредног друштва. Лого, као знак који се може састојати од слова, бројева, речи, цртежа, комбинације боја или напред наведеног, или као знак који представља тродимензионални облик, може  бити предмет заштите жигом.

Заштитом једног знака (логотипа) жигом, остварује се заштита, односно стиче искључиво право (да другима забраните да користе ваш знак) само на том знаку. Уколико желите да имате искључиво право на свим логотипима, можете покренутри поступак заштите подношењем више пријава жигова појединачно, један логотип – једна пријава жига. Уколико желите да имате искључиво право само на једном логоу и да само на њему градите препознатљивост целокупног Вашег пословања (корпоративни лого) можете поднети само једну пријаву за признање жига. Ако користите један логотип у више различитих боја, искључиво право се односи само на онај који је заштићен жигом и то право се не преноси на варијације у другим бојама.

На Вама је да донесете одлуку за које логотипове (знакове) ћете поднети пријаве за заштиту жига, имајући у виду шта желите заштитом да постигнете, као и трошкове заштите. Упутство за подношење пријаве за признање жига можете наћи овде.

Знак се жигом штити онако како је у пријави представљен. У обим заштите не спада превод на било који језик осим оног који је употребљен на знаку. Питање коришћења жига и евентуалне сличности разматраће се према околностима конкретног случаја.

Уколико желите да заштитите часопис у смислу његове садржине, битно је напоменути да то питање спада у област ауторског права. Наиме, ауторско право настаје тренутком настанка ауторског дела, под условом да је у питању оригинално дело и да је изражено у некој форми. Стога не постоји поступак формалне регистрације писаног дела (нпр. часописа, или чланака различитих аутора у часопису), већ се једино дело може депоновати. Више о томе можете погледати у секцији Ауторско и сродна права.

С друге стране, ако желите да заштитите назив часописа, лого или други знак којим обележавате часопис или услуге издаваштва, онда се такав знак може штитити жигом, уколико су испуњени сви законски услови за то. Захтев и упутство за признање жига можете наћи у секцији Жигови – Обраци и упутства.

Било која измена битних елемената знака (боја, фонт, речи, распоред елемената…) захтева подношење нове пријаве за признање жига, уколико се жели стицање искључивог права и на тако измењеном знаку.

Ознака ® није обавезан део регистрованог жига, али служи за истицање чињенице у промету да је неки знак (реч, лого) регистрован као жиг одређеног лица. Коришћење тог знака није прописано законима у Републици Србије.

Ову ознаку носилац може користити у промету да истакне да је знак регистрован жигом, али само истицање ознаке није доказ да је жиг и регистрован. Будући да је то универзална ознака за заштићени жиг независно од тога на територији које државе или којих држава регистрација жига важи, могуће је да конкретан жиг не важи на територији Републике Србије, те је увек неопходна провера.

Знак који садржи државни или други јавни грб, заставу или симбол, назив или скраћеницу назива неке земље или међународне организације, као и њихово подражавање може се заштитити жигом само по одобрењу надлежног органа односне земље или организације.

Назив (име) Вашег Интернет домена, такође може бити предмет заштите жигом, уколико испуњава услове за заштиту предвиђене Законом о жиговима. Погледајте публикацију О жигу и регистрацији интернет домена.

Примери су:

TRAVELIS.COM

Назив манифестације, лого или други знак којим се обележава манифестација и сл., штите се жигом. Упутство за подношење пријаве за признање жига можете наћи на овој страници.

Поред тога, предмет заштите може бити нпр. оригинално писано дело, оригинална музичка композиција компонована само за ту прилику, и друга оригинална дела које представљају садржину манифестације. Ауторско-правна заштита таквих дела настаје настанком самог дела, уколико то дело испуњава услов оригиналности и уколико је изражено у одређеној форми. Више о ауторском праву можете наћи у сексцији Ауторско и сродна права.

Законом о жиговима је предвиђено да се жигом не може заштити знак који својим изгледом или садржајем повређује ауторска права или друга права индустријске својине. Препоручљиво је закључити уговор о наруџбини ауторског дела (логоа) којим би се дефинисала међусобна права и обавезе између маркетиншке агенције и наручиоца посла.

Такво правило, у процентима изражено, не постоји. За заштиту знака жигом потребно је да се знак разликује од раније регистрованих жигова/пријављених знакова за исте и/или сличне робе и услуге. Знакови се пореде визуелно, аудитивно, концептуално (по значењу речи, распореду графичких и вербални елемената, распореду боја…).

До паралелног увоза најчешће долази уколико неко лице увезе робу коју је набавио ван територије Републике Србије, легално, тј. од самог носиоца права или нпр. његовог дистрибутера.

Носилац жига не може да забрани даљи промет робе обележене његовим заштићеним знаком, коју је било где у свету ставио у промет носилац жига или лице које је он овластио, осим у случају када постоји оправдани разлог носиоца жига да се супротстави даљем стављању у промет жигом означене робе, посебно ако је дошло до квара или друге битне промене стања робе после њеног првог стављања у промет.