Облици права интелектуалне својине

Поверљиве информације и уговори о чувању поверљивих информација (НДА -Non-Disclosure Agreements)

Иако нису покривене ниједним законом о правима ИС, поверљиве информације су у уској вези са, и често се сматрају, интелектуалном својином. Поједина национална законодавства су предвидела посебне законе о заштити пословне тајне.

Најчешћи облик заштите поверљивих информација је уговор о чувању пословне тајне (НДА). НДА вас може заштитити документовањем нечијег обећања и обавезе да неће користити или предати даље информације о вашој идеји. Свако ко прекрши услове НДА ризикује правну меру.

НДА може да вам помогне да се заштитите у свакој фази развоја ваше идеје - без обзира које друге облике права ИС имате, чак и дуго пошто је ваш проналазак на тржишту.

Можете да пронађете много примера форми НДА на Интернету. Међутим, може бити мудро да потражите савет од патентног заступника када правите сопствену верзију.

Ваш главни проблем ће вероватно бити да убедите друге људе да потпишу ваш НДА. Многе велике компаније заузимају положај да су НДА корисни само када су озбиљно заинтересовани за идеју. То може бити једино тек након што знају шта заправо ваша идеја представља. (Да бисте превазишли овај проблем пробајте да на прави начин пренесете пословне користи ваше идеје без откривања њеног аспекта новости).

НДА су у широкој употреби у свим облицима пословања, стога би свакако требало да размотрите да их и сами користите. Запамтите да су они правно обавезујући документи, и користите их само када обе стране прихвате да је неопходно значајно откривање информација поверљивог карактера.

Поред тога, НДА могу да спрече друге да открију или искористе специфичне и јединствене информације које могу да добијају само од вас. Било која информација која је већ општепозната је доступна свима за коришћење, без обзира на НДА. Слично томе, ако поверљиве информације које покрива НДА касније постану опшепознате на неки други начин, тада уговорне стране НДА више неће бити њиме обавезане.

"Know-how"

"Know-how" су недокументоване информације знане само вама. Слично пословним тајнама. Без вашег "Know-how", другима може бити тешко или неисплативо да искористе вашу идеју. На пример, ви можете знати како да значајно снизите трошкове производње користећи конвенционалну опрему на неконвенционалан начин.

"Know-how" може бити комерцијално вредан и може бити укључен у лиценцне уговоре. Међутим, истински вредни "Know-how" је редак. Такође, не постоји начин да се он формално региструје а његова узурпација - обично од стране запослених или сарадника - се тешко утврђује.

Осим тога, ако је ваш "Know-how" информација која би требала бити обухваћена патентом, њеним изостављањем ризикујете одбијање признања патента. Требало би увек да тражите савет патентног заступника када разматрате шта да третирате као "Know-how".

Ауторско право

Ауторско право у одређеном временском периоду штити од неауторизованог копирања или адаптирања уметничких, писаних, фотографских и на друге начине представљања ваше идеје. Оно не штити саму идеју, али у неким случајевима - на пример компјутерски кôд - може бити најефикаснији начин да заштитите вашу ИС.

Ауторско право проистиче аутоматски настанком ауторског дела и не захтева трошкове. То је важно зато што лако може да се установи датум порекла идеје, или њене измене. Међутим, не пружа вам се заштита од неког ко независно дође до исте или сличне идеје. Конкурент може рећи да је његова идеја случајно слична вашој или да је ваша идеја копија његове. Како можете доказати да је ваша идеја оригинал?

Следећи кораци вам могу помоћи да докажете да сте носилац ауторских права у каснијем спору.

  • Правите писане описе, цртеже, фотографије итд. ваше идеје и штампајте их или их режите на ЦД или ДВД.
  • Ставите ваше документе или диск у сигурно залепљену коверту на којој се налази потписана и датирана изјава од независног сведока, која сведочи да је коверта запечаћена оног датума када ју је он или она прегледао.
  • Пошаљите коверту препорученом поштом самом себи или месту за сигурно чување и чувајте поштанску потврду с јасним датумом.
  • Коверта мора остати неотворена док то не захтева суд. (Саветује се да имате више од једне коверте за случај да се ваш захтев за ауторским правом проверава више него једном. Отворени коверат више није валидан као доказ ауторског права).
  • Користите институције за депоновање дела ауторског дела тамо где исте постоје.

Право на заштиту нерегистрованог дизајна (UDR - Unregistered Design Right)

У земљама Европске Уније, правом на заштиту нерегистрованог дизајна штити се спољашњи изглед производа укључујући његов облик, мустру, текстуру и украсне елементе. У неким националним законима о нерегистрованом дизајну(на пример, у Уједињеном Краљевству) може бити заштићена и унутрашња конфигурација чак иако је невидљива корисницима.

Нерегистровани дизајн је сличан ауторском праву у томе што је бесплатан и даје вам право да спречите неауторизовано копирање дужи низ година. Међутим, не постоји званични регистар права за ову врсту дизајна и стога другима може бити тешко да знају за ваш дизајн.

Нерегистровани дизајн може заштитити особине дизајна које су нове, имају индивидуалан карактер и који долазе од "слободе" дизајна. Оно не може штитити копиран или уобичајен дизајн; онај који одмах сугерише на друге дизајне; и оне делове дизајна које диктира функционална потреба да се уклопе или сложе с другим компонентама. На пример, нови чајник може бити обликован на много различитих начина и такав може бити заштићен зато што је дизајнер упражњавао своју "слободу" у дизајнирању истог. Али плочица за кочницу у возилу може имати само један облик како би могла да стане у кочионе чељусти. Она стога нема "слободу" дизајна и стога нема заштиту.

Нерегистровани дизајн проистиче аутоматски када је дизајн креиран али требало би да пратите исту процедуру "запечаћење коверте" раније описану у оквиру ауторских права да бисте обезбедили доказ о датуму првенства. То је зато што можете предузети правне мере против некога када можете да докажете да су копирали ваш дизајн, а не да су случајно направили нешто слично.

Иако су често корисни део стратегије права ИС, Нерегистровани дизајни сами за себе неће штитити многе проналаске.

Регистрација дизајна

Сигурнија заштита дизајна долази кроз формалну регистрацију која и она може трајати до 25 година. Захтев се може упутити скоро свим националним заводима за ИС или Заводу за хармонизацију унутрашњег тржишта (ОHIM - Office of Harmonization for the Internal Market) уколико желите да дизајн будерегистрован у свим земљама Европске Уније.

Исти критеријум се примењује као и за нерегистровани дизајн: да би био валидно регистрован дизајн мора бити нов, да има "индивидуалан карактер" и да буде резултат "слободе" дизајна. Једна регистрација може штитити спољашње изгледе, орнаменте, украсе и логое који се могу применити на низ артикала (на пример, цветни дезен примењен на столњаке, постељину, завесе, земљано посуђе итд.)

Можете предузети акције против сваког ко прави, продаје, користи или увози производе који изгледају као регистровани индустријски дизан. За разлику од нерегистрованог дизајна, не постоји потреба да докажете да је други дизајн копија вашег - само треба да докажете да изгледа слично. Чак и дизајни који су случајно слични могу бити оспорени од носиоца регистрованог дизајна.

Процес пријаве је брз и релативно јефтин али регистрација дизајна обично има смисла само ако ће спољашњи изглед вашег производа бити особина која ће увелико допринети продаји производа.

Жиг

Жиг може бити реч, слоган, лого или њихова комбинација која издваја ваш производ или пословање од других. Жиг је правно заштићени знак који може бити валидан неограничено дуго ако се исправно користи и одржава Зато заштићен знак повезан са популарним именом - бреном може бити од огромне вредности за власника.

Одобравање и регистрацију жигова обавља национални завод за ИС, код које и аплицирате. За мултинационалну покривеност можете поднети један захтев или за међународни жиг користећи Мадридски систем код Светске организације за Интелектуалну својину (WIPO - World Intellectual Property Organization) или за комунитарни жиг тј жиг заједнице (за заштиту у ЕУ) код OHIM. Да бисте избегли проблеме вероватно ће вам бити потребна помоћ заступника за жигове. (Многи патентни заступници су и заступници за жигове.)

Жигови не штите идеје нити саме производе. Али ако желите да изнесете производ или ваш проналазак на тржиште, жиг може бити врло исплатива дугорочна инвестиција. Она често може постати и ваш највреднији облик права ИС.

Патент

Патентни системи постоје у већини земаља и њихова сврха је да охрабре развој нових технологија. Патент је облик легалног монопола - право да се каже: "Ово је моје и не можете га користити без мог одобрења а да ми не платите" - који држава дозвољава у замену за јавно откривање идеја. И то је све.

Важно је разумети шта патент може а шта не може да уради. Патентирање ваше идеје неће нужно увећати његову комерцијалну вредност. Ако нико не жели ваш проналазак није вероватно да ће патент нешто променити. Али ако ваш проналазак има комерцијални потенцијал, патент може бити ваш једини начин да осигурате да ћетесамо ви имати финансијске користити од тога. Многи проналазачи комерцијално успешних производа признају да свој финансијски успех дугују скоро у у потпуности јакој патентној заштити.

Трошкови и сложеност патентирања могу бити проблем већини проналазача. Стога, одлука да поднесете захтев за заштиту патентом никад не сме бити донета без пажљивог разматрања неколико фактора (погледајте у даљем тексту). Најбоље би било да тражите савет патентног заступника пре него што донесете одлуку.

Ако одлучите да идете даље, требало би да дозволите да вас заступа патентни заступник за време дуготрајног, компликованог и често ригорозног процеса. Ако не користите патентног заступника, ризикујете да направите грешке које вас могу лишити ефиктивне заштите патената. Онда може бити мало изгледа да икада профитирате од своје идеје.

Уопште, патенти трају 20 година али само ако се плаћају годишње накнаде за одржавање права.